Друштво за српски језик и књижевност у Хрватској
Друштво за српски језик и књижевност у Хрватској је основано 26.јуна 1998. у Вуковару, гђе му је и сад сједиште.
Контакт форма
СЛОВО о проф. др СВЕТОЗАРУ ЛИВАДИ
Проф. Ливада има фасцинантну биографију, јер је живио и у фасцинантна времена.Тешко је рећи, а вјерујемо да ни сам не би могао рећи, која су била страшнија: она ратна, пуна патњи, глади, болести, страха, у којима је учествовао као трнаестогодишњи дечак, што на Кордуну није био риједак случај, напротив, или она посљератна у којима се школовао, гладовао, ишао са операције на операцију, ( било их 40 ) јер неке ране никако нијесу зацјељивале, него су се кости вазда гнојиле, или она кад се земља почела економски уздизати па се почели јављати моћници, којима је сметао независни и оштри критичарски дух, што је, рекли бисмо, карактеристично за крај из кога потиче, увијек текао “узводно“, па су га успјели пензионисати са 42 год. и одузети му катедру на Филозофском факултету. Томе је веома придонијело и његово веома активно учешће у раду најзначајније филозофске школе у Југославији, која се оглашавала преко часописа “Праксис“.
Ту школу су основали највећи наши филозофски умови тадашње државе међународног угледа, Љубомир Тадић, Михајло Марковић, Милан Кангрга, Гајо Петровић и др, а све зато да би спасили земљу од пропасти у коју је срљала, што ми, широке радне масе, још нијесмо видјели. Политички моћници су се препали за своје привилегије, па су се оборили на њих свим силама, које нијесу биле мале, па су их кроз медије приказивали као најокорјелије злочинце, и потпуно им онемогућавали рад. Међутим, људску мисао није могуће убити.
Проф. Ливада је дипломирао историју и филозофију, али се некако, вјеројатно по својој природној вокацији, окренуо према изучавању села, па је као рурални (сеоски ) социолог, хуманиста, постао познат широм Европе, кога и дан-данас цитирају највећи свјетски научници са подручја те проблематике. Као делегат Уједињених нација радио је на кризним подручјима широм свијета и тој организацији подносио релевантне извјештаје.
Проф. Ливада је рођен 1928. на Кордуну, том полигону смрти, гдје су током вјекова сталне погибије и сатирања, постала готово природна ствар. Треба знати да је у Народноослободилачкој борби на Кордуну губитак само у дјеци био 41% у односу на читаву Југославију. Није онда ни чудно, што је из таквог страдања изникао пркосни борац, који се не предаје, него стално иде, истражује и пише против зла које се опет оборило на Србе у Хрватској, надајући се да ће људи црпсти снагу из сазнања која ће наћи у његовим књигама. Јер да би се човјек могао борити за своје људско право, а и за право сваког ко је угрожен, мора много знати.
Кад се 1991. десио планирани распад Југославије, стари борац, један од данас ријетких живих најмлађих носилаца Партизанске споменице, одмах је оптужио политичку елиту за велеиздају, борећи се против лажи и фалсификата, чега је пуна данашња Хрватска. Својим документационим, истинитим писањем, он је отварао наш прозор у свијет, показујући да је у Хрватској опет на снази чиста фашистичка пракса: провале у куће и станове, отимања, паљења и минирања српских радњи, пљачке, отимање аутомобила и друге покретне имовине, пуцање по кућама и становима, одвођења и убистава на радним мјестима, на улицама, у кућама, па професор и каже да се други ентитет не мрзи толико, колико се воли његова имовина.
Поред огромне масе разних радова, за нас су најважније три књиге: КОРДУНСКИ РЕКВИЈЕМ ( опело за мртве ), ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ – озакоњени злочин стољећа, по којој се сада снима документарни филм и најновија, СТРАДАЊА И НАДАЊА.
Светозар Ливада је научник-истраживач, а такав ће увијек бити у сукобу са текућом политиком, која је најчешће анемична у рјешавању горућих проблема свога етникума тј. свога народа.
На крају овај научник каже: Проживио сам толико физичких болова да је превише и за стотину људи, али ова душевна бол, што нас је поразила фукара интегралног национализма митовима и фалсификатима, надвисује све остале болове.